Pitanja i odgovori

Pitanje 01: Da li samo bogate osobe obolevaju od šećerne bolesti (dijabetesa)? Dijabetes je posledica prevelikog i svakodnevnog unosa šećera. Gojaznost je uzrok dijabetesa
Odgovor: Dijabetes može da se pojavi kod bilo koje osobe, bez obzira na njeno imovno stanje i socijalni položaj. Preveliki i svakodnevni unos Å¡ećera je samo jedan od riziÄnih faktora a gojaznost je glavni riziÄni faktor za nastajanje tipa 2 dijabetesa u sredoveÄnih i starijih ljudi, posle 45 odnodno 75 godine života. TakoÄ‘e, preterani, nepotrebni unos hrane koja ima veliku energetsku vrednost (životinjske masti pre svega) i slatkiÅ¡a, u uslovima fiziÄke neaktivnosti (sedeća zanimanja, manje od 30min Å¡etnji, voženja bicikla ili plivanja dnevno) najvažniji su razlozi za pojavu tipa 2 dijabetesa.

Pitanje 02: Dijabetes je uvek uroÄ‘en. Gojaznost je takoÄ‘e uroÄ‘ena pa da su je zbog toga držanje dijete i fiziÄka aktivnost beskorisni?
Odgovor: Postoji genetska predodreÄ‘enost za tip 2 dijabetesa i gojaznost u nekih osoba a to se vidi po tome da se ova dva oboljenja uÄestano javljaju u nekim porodicama (kod viÅ¡e srodnika). MeÄ‘utim, faktori okolne sredine, dijeta i fiiÄka aktivnost, kako je napred objaÅ¡njeno predstavljaju pretežne uzroke ovih oboljenja. Zbog toga svaka osoba, ukljuÄujući i decu i mlade osobe mora da koristi zdravu hranu i da ima najmanje 30min fiziÄke aktivnosti dnevno kako bi spreÄili pojavu gojaznosti i tipa 2 Å¡ećerne bolesti.

Pitanje 03: da li deca mogu da obole od šećerne bolesti? Da li se šećerna bolest javlja samo u odraslih ososba?
Odgovor: Tip 1 Å¡ećerne bolesti, ranije poznat kao onaj koji zavisi od dobijanja insulina da bi se održao život, najÄešće se javlje u deÄjem ili mlaÄ‘em dobu, reÄ‘e do tridesete godine života. Uzrok je oÅ¡tećenje beta ćelija pankreasa koje proizvode insulin. Te ćelije prema sadaÅ¡njim saznanjima i mogućnostima ne mogu da se oporave i Å¡ećerna bolest će trajati celog života.
Tip 2 Å¡ećerne bolesti se mnogo reÄ‘e javlje u dece ali se u poslednje vreme taj broj povećava u svetu. Za leÄenje ovog tipa, najÄešće nije neophodan insulin već tablete. NajÄešće obolevaju osobe starije od 35 godina, posebno u dobu života od 45 do 65 godina. Bolest takoÄ‘e traje celog života. Ovaj tip Å¡ećerne bolesti je u ogromnom porastu svuda u svetu i raÄuna se da ih danas ima oko 200 000 000.

Pitanje 04: Šećerna bolest je zarazna?
Odgovor: Tip 1 i tip 2 šećerne bolesti su bolesti poremećaja metabolizma tj prometa materija neophodnih organizmu i nisu zarazne. Ne prenose se preko kontakta sa bolesnicima od šećerne bolesti.

Pitanje 05: Dijabetes može da bude posledica povrede tela u prethodnom periodu života pacijenta ili ako je bio presrećan ili nesrećan?
Odgovor: To nije taÄno. Tip 1 diabetesa (Å¡ećerne bolesti) je rezultat okretanja sopstvenog imunog (odbranbenog) sistema protiv sopstvenih tkiva. U ovom sluÄaju dolazi do razaranja beta ćelija pankreasa koje proizvodi insulin, hormon koji reguliÅ¡e normalan nivo Å¡ećera i drugih sastojaka u telu. Tip 2 dijabetesa nastaje usled neosetljivosti organizma na normalna dejstva insulina a zatim zbog nesposobnosti da se proizvede dovoljna koliÄina insulina koja će popraviti taj poremećaj. Stres kao Å¡to je infekcija može da dovede ranije do otkrivanja pojave dijabetesa koji je već postojao ali nije bio prepoznat. Povreda ili operacija koje dovode do toga da bolesnik bude pregledan i medicinski ispitivan, takoÄ‘e su uzroci dijgnostikovanja dijabetesa koji je već postojao.

Pitanje 06: Tip 2 dijabetesa je manje težak odnosno opasan od tipa 1 zbog toga Å¡to ne zahteva leÄenje injekcijama insulina već samo uzimanje tableta?
Odgovor: Iako je sasvim moguće uspeÅ¡no leÄiti i tip 1 i tip 2 dijabetesa, oba tipa mogu da izazovu teÅ¡ka oÅ¡tećenja zdravlja u budućem životu dijabetiÄara koji nije uspeÅ¡no leÄen. U oba tipa postoji rizik za oÅ¡tećenje oÄiju, bubrega i stopala kako vreme odmiÄe. MeÄ‘utim, rizik za pojavu ovih komplikacija može znaÄajno da se smanji ako se postigne dobra kontrola Å¡ećera u krvi.

Osobe sa tipom 2 dijabetesa imaju manju dužinu života jer su inaÄe stariji u vreme dijagnoze i ukoliko se ne preduzmu mere spreÄavanja su u većem riziku da dobiju srÄani udar. Tokom vremena mnogi dijabetiÄari sa tipom 2 moraju da preÄ‘u na leÄenje insulinom. Ukoliko se leÄenje insulinom zapoÄne u pravo vreme, dovoljno rano, mogu da se izbegnu mnoge teÅ¡ke komplikacije. Posebno je važno da svi sijabetiÄari moraju redovno da kontroliÅ¡u oÄi, stopala, bubrege i srce da bi se na vreme spreÄile ili otkrile i leÄile komplikacije.

Pitanje 07: Tip 2 dijabetesa nije uvek prouzrokovan nedostatkom insulina jer neki dijabetiÄari ne treba da uzimaju insulin?
Odgovor: U tipu 2 dijabetesa organizam ima povećane potrebe za insulinom usled smanjenog ili potpuno nedostajućeg odgovora ćelija organizma na insulin a pankreas ne može da stvori dovoljno insulina da zadovolji te povećane potrebe organizma. Dijeta, fiziÄka aktivnost i uzimanje lekova kao oblici leÄenja tipa 2 dijabetesa predstavljaju pokuÅ¡aj da se ukloni neosetljivost na insulin i da se poveća luÄenje insulina. Na kraju, meÄ‘utim, mogućnost stimulacije beta ćelija pankreasa da stvore viÅ¡e insulina nije dovoljna i tada su injekcije insulina potrebne da bi se postigla dobra kontrola Å¡ećera u krvi.

Pitanje 08: Tip 2 dijabetesa može da pređe u tip 1 dijabetesa?
Odgovor:  Tip dijabetesa se ne menja sa starenjem. Posle izvesnog perioda vremena, mnoge osobe sa tipom 2 dijabetesa će morati da preÄ‘u na injekcije insulina radi pravilne kontrole Å¡ećera u krvi: insulin je normalni deo leÄenja tipa 2 dijabetesa i nije posledica promene tipa dijabetesa.

Tip 1 dijabetesa razvija se sasvim drugaÄije i injekcije insulina su neophodne radi oÄuvanja života od trenutka postavljanja dijagnoze. Tip 1 dijabetesa koji se javlja u srednjem životnom dobu može da ima spori razvoj i da zbog toga liÄi na tip 2 dijabetesa. TakoÄ‘e, neke osobe sa tipom 1 dijabetesa mogu da dobiju znake tipa 2 dijabetesa (gojaznost, povećane masnoće u krvi, povećan krvni pritisak). Ovi dijabetiÄari će i dalje biti na insulinskoj terapiji zbog toga Å¡to oni uopÅ¡te ne mogu da stvore sopstveni insulin.

Pitanje 09: Å ećerna bolest biva izleÄena kada se povećani Å¡ećer u krvi dovede u granice normalnih vrednosti?
Odgovor:  Å ećerna bolest je dugotrajno, progresivno stanje koje se može uspeÅ¡no leÄiti ali ne i izleÄiti. Cilj leÄenja je da se smanje vrednosti Å¡ećera u krvi do željenih vrednosti koje omogućavaju spreÄavanje pojave komplikacija kao Å¡to su problemi sa srcem i drugi. Te željene vrednosti (ciljevi) su saÄinjeni od Internacionalne Federacije za Dijabetes i oznaÄeni kao normalni ili blizu normalnih vrednosti Å¡ećera u krvi i vrednosti HbA1c (koji meri vrednost kontrole Å¡ećera u krvi u periodu od 60-90 dana) manje od 6.5% za odrasle osobe (za žene van trudnoće). Ako se ovi ciljevi postignu, sigurno je utvrÄ‘eno da se znaÄajno smanjuju komplikacije dijabetesa na oÄima, bubrezima, nervima i srcu. Ponekada, neke gojazne osobe sa strogom dijetom i povećanom fiziÄkom aktivnosti mogu da normalizuju Å¡ećer u krvi ali će se on ponovo javiti ukoliko se ne poÅ¡tuju napred navedene mere.

Pitanje 10: Intenzivno leÄenje Å¡ećerne bolesti praćeno je sa većim brojem hipoglikemija (znatno nižih vrednosti Å¡ećera u krvi)?
Odgovor: Korišćenje intenzivne insulinske terapije koja omogućava da dijabetiÄari postinu najbolje vrednosti glikemije, sliÄne onima koje se viÄ‘aju kod osoba bez Å¡ećerne bolesti, ali neizbežno se javljeju hipoglikemije kod nekih osoba. Ali bez primene intenzivne terapije, druge terapijske mere mogu da budu prećene sa većim rizikom za pojavu hipoglikemije.

Pitanje 11:  Povećane vrednosti šećera u krvi su normalan nalaz kod nekih osoba?
Odgovor:  To svakako nije istina. Osobe koje boluju od Å¡ećerne bolesti treba stalno da nastoje da održe njihov Å¡ećer u krvi Å¡to bliže granice normale, koliko je to moguće. Povećane vrednosti Å¡ećera u krvi predstavljaju rizik za nastanak komplikacija i time velikih problema u funkciji oÄnog vida (sve do slepila), srca (infarkt miokarda), bubrega (uremija) kao i oÅ¡tećenja stopala (gangrena, amputacije). Neke osobe-dijabetiÄari koji dugo vreme imaju vrlo visoke vrednosti Å¡ećera u krvi se mogu osećati loÅ¡e ako Å¡ećer u krvi doÄ‘e u granice normale zbog toga Å¡to se njihov mozak adaptirao na povećane a ne i na snižene vrednosti Å¡ećera u krvi a za postizanje adaptacije na nove vrednosti, nekada je potreban duži vremenski period.

Pitanje 12:  DijabetiÄari mogu da odrede vrednost Å¡ećera u krvi bez testiranja?
Odgovor:  Testiranje pomoću aparata je jedini siguran naÄin za odreÄ‘ivanje Å¡ećera u krvi. MeÄ‘utim, moguće je prepoznati rane simptome i znake smanjenja Å¡ećera u krvi: povećani broj otkucaja srca u minutu, drhtavica, hladan znoj, usporen tok misli i smanjena koncentracija kao i razdražljivost. Svaka promena naÄina života ili zdravstvenog stanja koje dovode do promena vrednosti Å¡ećera u krvi (u smislu povećanja ili smanjenja) moraju da budu praćeni vrlo pažljivim odreÄ‘ivanjem Å¡ećera u krvi da bi se na vreme otkrile smanjene vrednosti (hipoglikemija) ili povećane vrednosti (hiperglikemija) Å¡to omogućuje njihovu prevenciju i/ili najbrže i najefikasnije leÄenje. DijabetiÄare koji ne mogu prepoznati hipoglikemiju (Å¡to se deÅ¡ava posle viÅ¡e godina rÄ‘avo leÄene Å¡ećerne bolesti) treba posebno obuÄavati da prepoznaju hipoglikemije. Tek tada, dijabetiÄari se uvere koliko je teÅ¡ko predvideti o kojoj vrednosti Å¡ećera u krvi je reÄ. Treba istaći da i nedijabetiÄari i dijabetiÄari Äesto misle da je u pitanju hipoglikemija a radi se o nekom drugom poremećaju, najÄešće naglom padu krvnog pritiska. Tada je pogreÅ¡no uzimati Å¡ećer jer se ne radi o hipoglikemiji a nepotrebno uzimanje, naroÄito većih koliÄina, Å¡ećera, povećava vrednost Å¡ećera u krvi koja može biti i onako velika. U tom sluÄaju lekarima je teÅ¡ko da pravilno leÄe Å¡ećernu bolest.

Pitanje l3: Da li gojaznost otezava postavljanje dijagnoze karcinoma prostate ?
Odgovor: Uvak kada je povecana kolicina krvi usled razblazenja smanjuje se koncentracija antitgena specificnog za prostatu (PSA). To j eslucaj u gojaznih muskaraca pa moze doci do propustanja postavljanja dijagnoze tog karcinoma.

Odredjivanje PSA je posebno vazno zbog toga jer su u slucaju njegovih povecanih vrednosti vrsi biopsija (uzimanje uzorka pregled pod mikroskopom) prostate i tako, u najvecem broju slucajeva, se postavlja dijagnoza karcinoma.

Ukoliko je stepen gojaznosti veci mogucnost propustanja postavljanja dijagnoze je veca jer su koncentracije PSA u krvi nize za ll1% do 22% u odnosu na osobe normalne tezine. Kada se na vreme ne postavi dijagnoza karcinom prostate dolazi brze do smrtnog ishoda posle operacije tog karcinoma.

Dijabeticari sa tipom 2 bolesti su vecinom gojazni i tu lezi veza koja nalaze posebnu opreznost.

Odredjivanje PSA treba raditi jednom godisnje do 65 godine a dva puta godisnje posle 65 godine zivota..

Pitanje l4: Sta je lipodistrofija, kakvu ona opasnost pretstavlja i da li se glikoregulacija glikoze popravlja kada se lipodistrofija smanjuje ?
Odgovor:  Lipodistrofija je poremecaj u gradji masnog tkiva dijabeticara na mestu davanja injekcije insulkina.

Postoje dva oblika: bubrenje masnog tkiva slicno benignom tumoru (lipohipertrofija) ili mnog redje lipoatrofija, tj. smanjenje kolicine masnog tkiva koje izgleda kao udubljenje,

Lipodistrofija se moze pojaviti na svim mestima na kojima se ubrzgava insulin.
Najcesce, lipodistrofija ima estetske i negativne psiholoske efekte.Mnogo je vaznije to da je apsorpcija  insulina sa mesta lipodistrofije poremecena sto zatim ometa postizanje dobre regulacije glikoze.

Nema dokaza da lipodistroficne promene mogu kasnije da predju u maligne tumore.
Lipodistroficne promene se mogu smanjiti u povrsini od 5O% ako se redovno menja mesto ubrizgavanja insulkina (razmak izmedju dva mesta ubrizgavanja treba da bude 2 cm).

Kada se to postigne popravlja se regulacija glikoze vec posle 3 meseca, napr. vrednost HbA1c se u jednoj studiji smanila od 7.9% na 7.O%.

PITANJE l5: Da li neke biljke kao sto su:timus(Thymus vulgaris,bastenska biljka,zatim persun i marihuana mogu da pomognu u snizavanju secera u krvi?
ODGOVOR: Ima nekih podataka da marihuana moze indirektno da utice na nivo secera u krvi a slicni podaci postoje i za cimet, orascic i karanfilic u smislu da oni uticu na proces iskoriscavanja glikoze u organizmu.Medjutim, svi ovi efekti su slabog intenziteta pa se ne preporucuju kao terapija za snizavanje secera u krvi umesto dijete,fizicke aktivnosti, tableta i insulina u lecenju secerne bolesti.

PITANJE 16: Tradicionalna sredstva kao sto su homeopatski ili sanskrit veda postupci mogu da izlece secernu bolest ?
ODGOVOR: Secerna bnolest koja dugo traje se ne moze izleciti niti homeopatskim sredstvima niti pravim lekovima niti na bilo koji drugi nacin.S druge sreane, istina je da se tip 1 secerne bolesti (uvek decijeg ili mladjeg doba) moze leciti ali ne i izleciti samo insulinom.Insulin se koristi i u lecenju jednog broja dijabeticara sa tipom 2 bolesti (uglavnom srednjeg i starijeg zivotnog doba). Ukoliko se postigne dobra saradnja sa motivisanim i edukovanim dijabeticarima insulin primenjen u pravo vreme,u obliku preparata koji se podesava prema pacijentu dovodi do skoro normalnih vrednosti secera u krvi i na taj nacin se spercava pojava komplikacija koje dovode da povecanog odsustvovanja sa posla, invalidnosti pa i smrtnog ishoda u dijabeticara.Zasada, potpuno izlecenje secerne bolesti se moze postici samo transplantacijom pankreasa ili endokrinih ostrvaca pankreasa,Medjutim,upotreba lekova koji sprecavaju odbacivanje transplantata (imunosupresivni lekovi) ima znacajna nezeljena dejstva na mnoge organe i funkcije u organizmu sto takodje treba imati u vidu.

PITANJE 17: Da li uvodjenje insulkina ukazuje na zavrsni,vrlo nepovoljni razvoj secerne bolesti sto zanci da ti dijabeticari nece dugo ziveti ?
ODGOVOR: To nije istina.Za dijabeticare sa tipom 1 bolesti ciji pankreas vise ne proizvodi insulkin, davanje insulina sa vise injekcija u toku dana je neoiphodno i korisno. U dijabeticara sa tipom 2 bolesti insulin se uvodi mnogo pre zavrsnog stadijuma bolesti bas da bi se sprecilo da tog stadijuma dodje.Ako se postigne dobra metabolicka kontrola (secera i masnoca u krvi,sprece hipoglikemije itd) sprecava ili se znacajno odlaze pojava komplikacija koje dovode do zavrsnog stadijuma bolesti.Problem je sto je insulin u nekim zemljama skup pa dijabeticari ne mog da ga nabavljaju ili insulina u nekim zemljama nema u dovoljnim kolicinama.To dovodi do kasnog zapocinjanja insulinske terapije, kada se se vec razvile komplikacije koje znacajno smanjujuocekivanu duzinu i kvalitet zivota kao i radnu sposobnost.

PITANJE 18: Da lidijabetiÄari mogu da se bave sportom ?
ODGOVOR: FiziÄka aktivnost, umerena,kontrolisana i svakodnevna važna je i dokazano uspeÅ¡na u prevenciji (spreÄavanju pojave) tipa 2 i kardiovaskularnih komplikacija dijabetesa.TakoÄ‘e, ona je jedan od 3 najvažnija terapijska Äinioca, uz dijetu i primenu lekova, u kontroli krvnog Å¡ećera, krvnog pritiska i povecanih lipida(masnoća) u krvi dijabetiÄara sa tipom 2 bolesti. U tipu l dijabetesa fiziÄka aktivnost je takoÄ‘e veoma korisna. MeÄ‘utim, kako se ove osobe nalaze na insulinskoj terapiji one moraju biti posebno obuÄene i edukovane o prednostima i rizicima raznih oblika fiziÄke aktivnosti a sve to u cilju da se spreci pojava i/ili pogorsanje vec postojecih komplikacija dijabetesa.Poznato je da dugotrajna,viÅ¡eÄasovna, fiziÄka aktivnost koja se viÄ‘a naroÄito u dece moze da dovede do hipoglikemija (sniženja Å¡ećera u krvi) Äije simptome i znake ovi dijabetiÄari dobro prepoznaju.Poznato je isto tako da dijabetiÄari sa polineuropatijom, koji su izgubili osećaj dodira i pritiska u stopalima (kao jedna od posledica dijabetesnog stopala) treba da izbegavaju duže Å¡etnje i izbegnu trÄanje narocito u uskoj, neelastiÄnoj i tvrdoj obući jer u protivnom moze da doÄ‘e do pojave plikova i ranica na koži stopala Å¡to kasnije ako se dijagnoza ne postavi rano i zapoÄne leÄenje može da dovede do gangrene (propadanje svih tkiva) stopala.Ako postoji dijabetesna retinopatija (oÅ¡tećenje sitnih krvnih sudova na oÄnom dnu) može da doÄ‘e do novih krvarenja. Veoma je važno da ako postoji nedovoljno snabdevanje krvlju srÄanog miÅ¡ića usled smanjenog protoka kroz srÄane krvne sudove a ta komplikacija nije dijagnostikovana moze da doÄ‘e do pojave bolova u grudima (stenokardija, angina pectoris) naroÄito u toku nekontrolisanog, intenzivnog napora. Inace, od strane lekara sastavljen i kontrolisan program fiziÄke aktivnosti preporucuje se u vec postojećoj angini pectoris.

Na kraju, kako se vidi iz navedenih i mnogih drugih razloga, program fiziÄke aktivnosti mora biti podesen za svakog dijabetiÄara zavisno od uslova njegove bolesti. Za sada treba reći da dijabetiÄari sa tipom 1 bolesti naroÄito i neki sa tipom 2 bolesti i sa komplikacijama ne treba da se bave sportskim aktivnostima koje ukljuÄuju treninge i takmiÄenja narocito ako je bolest metabolicki i klinicki nestabilna o Äemu ce poslednju rec dati lekar endokrinolog-dijabetolog.

PITANJE 19: Da li dijabetiÄar koji se nalazi na terapiji sa insulinom ili tabletama može da jede ono sto poželi?
ODGOVOR: Iako uzimaju lekove dijabetiÄari moraju stalno da poÅ¡tuju dijetnu kistu koja je jedna od tri najvaznija sastavna dela leÄenja. Dijeta je sastavljena od eksperata i pretstavlja po sastojcima i koliÄini hranljivih sastojaka i rasporedu unosa hrane ustvari zdravu hranu s tim sto je dnevni energetski unos podesen prema stanju bolesti svakog dijabetiÄara. Ukoliko se ne poÅ¡tuju ova pravila i unosi hrana koja po kvalitetu i kvantitetu (napr.viÅ¡e ugljenih hidrata nego sto je propisano dijetonom listom) dolazi do hiperglikemija (povećanih vrednosti Å¡ećera u krvi) koje su glavni uzrok komplikacija na sitnim krvnim sudovima (mikroangiopatija oka, nerava, bubrega) ili krupnim krvnim sudovima (makroangiopatija) s tim Å¡to u poslednjem sluÄaju je prisutna i generalizovana, prerana i progresivna ateroskleroza krupnih krvnih sudova.U tipu 1 dijabetesa dijeta je prilagodjena vrsti, dnevnoj dozi i rasporedu davanja insulina u toku dana. Unos većih koliÄina energetski bogate hrane (prostih ugljenih hidrata:glikoze i saharoze-obiÄnog Å¡ećera i masti) dovodi do gojaznosti dijabetiara, kao i zdravih osoba, Å¡to je samostalni riziÄni faktor za nastajanje komplikacija na krvnim sudovima preko mehanizma ometanja pravilne metaboliÄke kontrole. Ona teži postizanju vrednosti Å¡ećera u krvi blizu i/ili unutar normalnih vrednosti i vrednosti lipida (masnoća) u krvi koje nisu samo u granicama normale već su jos niže. Te vrednosti se zovu ciljane, željene i one su brana pojavi i nastanku komplikacija dijabetesa. Isto važi i za vrednosti Å¡ećera u krvi.

PITANJE 20: Da li dijabetiÄari smeju da piju alkohol ?
ODGOVOR: Uzimanje manjih koliÄina alkohola nema direktni uticaj na nivo Å¡ećera i insulina u krvi dijabetiÄara sa tipom 1 i 2 bolesti. Ipak, ako se alkohol unosi u većim koliÄinama i na prazan stomak moze da doÄ‘e do pojave hipoglikemija, posebno kod dijabetiÄara koji uzimaju tablete preparata sulfonilureje (proveriti upustvo za upotrebu leka!) ali kod onih koji se nalaze na insulinskoj terapiji. Treba znati da se u pivu nalaze veće koliÄine ugljenih hidrata (secera) i da one spreÄavaju hipoglikemije ali dovode do gojaznosti ako se pivo unosi svakodnevno, u većim kolicinama. DijabetiÄari sa povećanim koliÄinama  triglicerida (neutralnih mast) u krvi ne treba da unose alkohol koji direktnim dejstvom povećava stvaranje i taloženje triglicerida u jetri. DugogodiÅ¡nji unos većih koliÄina alkohola može da dovede do oÅ¡tećenja psihiÄkih funkcija sto onemogucava postizanje i održavanje motivacije i sposobnosti dijabetiÄara za izvoÄ‘enje dnevnih profila glikemija od strane dijabeticara koji su velika pomoć u podeÅ¡avanja terapije od strane lekara. Danas se smatra da unos manjih koliÄina alkohola do 2 decilitra dnevno i to samo crnog vina moze da smanji pojavu i težinu kardiovaskularnih komplikacija (infarkta srÄanog miÅ¡ića, moždanog udara-sloga i dr). MeÄ‘utim, ovaj efekt je teÅ¡ko postici ako istovremeno postoje drugi riziÄni faktori kao sto su: genetska predispozicija (pojava u porodici), neprilagoÄ‘ena fiziÄka aktivnost, gojaznost, rÄ‘ava metaboliÄka kontrola dijabetesa, poviÅ¡eni krvni pritisak, ateroskleroza, puÅ¡enje.Tada neće pomoći ni unoÅ¡enje većih koliÄina crnog vina ili drugih vrsta alkohola svakog dana.

PITANJE 21: DA LI ZENE KOJE BOLUJU OD DIJABETESA NE TREBA DA RADJAJU DECU JER JE TO OPASNO ZA NJIH ?
ODGOVOR:U proslosti, pre 30 i vise godina, kada su mogucnosti ukupne brige za zene dijabeticarke bile znatno manje takvi stavovi su postojali. Danas se smatra da trudnoca ne pogorsava zdravstveno stanje dijabeticarki. Najvaznija stvar je postici u periodu najmanje 6 meseci pre nastanka trudnoce ukupnu gliko i metabolicku regulaciju sto blize granici normale. U tim uslovima dolazi lakse do zatrudnjivanja.Dobru metabolicku kontrolu je neophodno odrzati tokom cele trudnoce inace moze doci do prekida trudnoce ili radjanja dece sa urodjenim manama (malformacijama) sto se desavalo u proslosti.Do navedenih prekida trudnoce dolazi u pocetku trudnoce a u kasnijem toku moze doci do povecanja pritiska krvi majke ili do prevremenog porodjaja. Ukoliko je metabolicka kontrola rdjava deca imaju povecanu tezinu pri radjanju (preko 4.5 kg) i ta deca se nazivaju “dzinovske bebe”.U pogledu terapije dijabetesa u toku trudnoce, ako se radi o tipu 1 dijabetesa (insulkin-zavisnom) bolesti nastavlja se naravno terapija insulinom. U ovih zena se 6 meseci pre i u toku cele trudnoce primenjuje intenzivna insulinska terapija sa vise injekcija insulina u toku dana, koje se daju pomocu specijalnih brizgalica ( PEN-ova) ili se primenjuje insulinska pumpa za kontinuirano spoljasnje ubrizgavanje insulina u potkozno tkivo.U tipu 2 dijabetesa tim lekara dijabetologa i ginekologa odlucuje o terapiji.Redje se nastavlja sa primenom tableta cesce se preporucuje intenzivna insulinska terapija .Cilj je da se izbegnu metabolicka pogorsanja u oblikupovecane glikemije(hiperglikemija) a narocito smanjene glikemije (hipoglikemija).Ako se primene sve obavezne mere,po savetima dijabetologa i ginekologa,ishod trudnoce i za majku i za dete se ne razlikuje u dijabeticarke i nedijabeticarke.
Ako postoje dijabetesne komplikacije, najcesce na sitnim krvnim sudovima (mikroangiopatija) u vidu ostecenja vida (retinopatija) i/ili funkcije bubrega (nefropatija) potrebna je posebna paznja, opreznost,ucestane kontrole i saradnja lekara i trudnice.Ova pitanja se najcesce postavljaju kod starijih prvorotki sa dugim trajanjem tipa 1 dijabetesa kada i majka i otac izuzteno zele da imaju decu
Ginekoloske komplikacije treba otrkivati leciti sto ranije i to posebno doprinosi dobrom ishodu trudnoce i radjanju zdravog deteta.Redovne kontrole i kod ginekologa se takodje podrazumevaju.
U toku dugogodisnjeg rada na ovim pitanjima imamo vrlo pozitivna iskustva, takodje u saradnji sa ginekolozima koji se posebno bave ovim problemima.

PITANJE 22: DA LI LECENJE LASEROM DOVODI DO GUBITKA VIDA ?
ODGOVOR: Naprotiv,lecenje sa laserom se upotrebljava da se spreci gubitak vida kada postoji odmakla dijabetesna retinopatija koja ostecuje sitne krvne sudove ocnog dna i aparat za vid.Nesumnjivo je dokazano da terapija laserom sprecava slepilo ali ne moze da spreci pogorsanje vida ukoliko se istovremeno ne postigne normalna glikoregulacija (HbA1c manji od 7.0%) i  ako se ne odrzi krvni pritisak u posebnim,zeljenim granicama od 130/80 mmHg i manje od tih vrednosti.
Ukoliko se ne postignu ovi zeljeni ciljevi vecina sitnih krvnih sudova ocnog dna,koje se naziva retina i gde se nalaze elementi za prijem svetlosti bivaju zatvoreni a novi krvni sudovi prekrivaju ocno dno. Oni lako prskaju, javljaju se obimna krvavljenja sto ometa vid. Terapija laserom sprecava pojavu i rast tih novih krvnih sudova.Ipak,najbolje je primeniti terapiju laserom pre pojave novih, nenormalnih krvnih sudova.Uvek treba imati na umu da ucestane, nekriticke, intenzivne laserske intervencije,u odmaklom stadijumu retinopatije se moraju svakako izbeci.
Saradnja dijabetologa i oftalmologa specijalizovanog za ove probleme najbolji je put za rano otkrivanje i lecenje dijabetesne retinopatije i sprecavanje slepila koje je u porastu u mnogim zemljama sveta.

Pitanje 23: Da li je dobro i u kojim koliÄinama koristiti med i matiÄni mleÄ u ishrani dijabetiÄara?
Odgovor: Zadaci ishrane u leÄenju dijabetesa su mnogobrojni jer iako je ishrana dijabetiÄara vrlo sliÄna onoj koja se preporuÄuje i za nedijabetiÄare, pod nazivom „zdrava ishrana“, ipak postoje i znaÄajne razlike. Evo preporuka:

1. ne preporuÄuje se povećani energetski unos putem hrane naroÄito kod gojaznih dijabetiÄara sa tipom 2 Å¡ećerne bolesti.
2. Unos belanÄevina treba da bude 15-20% ukupnog energetskog unosa tj. Oko 1g/kg dnevno. Ako postoji nefropatija (oÅ¡tećenje funkcije bubrega) preporuÄuje se 10% energetskog unosa tj. 0.8g/kg.
3. Masti: manje od 30% ukupnog energeskog unosa. Zasićene masti (životinjskog porekla) manje od 10%, mononezasićene (najbolje iz maslinovog ulja) 10-25%, polinezasićene 3-10%.
4. Ugljeni hidrati: 45-60%, hrana bogata vlaknima (izvor složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća i žitarica). Å ećeri se mogu koristiti u ograniÄenim koliÄinama i to samo u sastavu obroka, nikako pojedinaÄno, do 10% od ukupnog energetskog unosa.

Ne treba unositi Å¡ećere koji se brzo apsorbuju iz creva, naglo ulaze u krv i naglo povećavaju nivo Å¡ećera u krvi. Pored obiÄnog Å¡ećera (saharoza) tu spada i med. Med sadrži izmeÄ‘u 62 i 83% glikoze i voćnog Å¡ećera fruktoze kao i male koliÄine obiÄnog Å¡ećera-saharoze koji je sastavljen od glikoze i fruktoze. Prema tome, med sadrži upravo one ugljene hidrate koji se ne preporuÄuju za ishranu dijabetiÄara.

U preporukama za ishranu dijabetiÄara, prihvaćenim svuda u svetu nema podataka da se matiÄni mleÄ, liofilizirani ili neliofilizirani, može koristiti u ishrani dijabetiÄara.

Med se može koristiti baÅ¡ zbog napred opisanih osobina samo u sluÄajevima naglog pada Å¡ećera u krvi (hipoglikemije), u dijabetiÄara koji se leÄe insulinom ili tabletama raznih tipova sulfonilureje dok se to ne deÅ¡ava pri upotrebi tableta metformina.

Skrećemo pažnju da med ne treba da upotrebljavaju osobe nedijabetiÄari koji imaju neke simptome sliÄne onim koji se javljaju u hipoglikemiji (umor, malaksalost). Te osobe treba odmah, a najkasnije za 10-15min da prokontroliÅ¡u Å¡ećer u krvi jer, skoro uvek se ne radi o hipoglikemiji već Äesto o padu krvnog pritiska. Prema tome, konstatacije: „pao mi je Å¡ećer u krvi“ najÄešće nije taÄna. Izuzetak su gojazne osobe koje imaju viÅ¡ak insulina u krvi ali i one treba prvo da provere nivo Å¡ećera u krvi u tim trenucima.

Korišćenje meda, zajedno sa limunom za leÄenje infekcija, npr. nema nikakve osnove.

Ako se naglo uzmu velike koliÄine meda, može da doÄ‘e do povraćanja.
UnoÅ¡enje meda, nekoliko kaÅ¡iÄica svakog jutra, npr. pre kafe se ne preporuÄuje, naroÄito ako su osobe gojazne.

Da li uopÅ¡te uzimati med? Samo u sluÄajevima kada treba brzo nadoknaditi veći energetski deficit, npr. posle akutnih oboljenja praćenih gubitkom telesne težine i to uzimajući u obzir napred opisana ograniÄenja.

Pitanje 24: Da li je Aspartan (veÅ¡taÄki zaslaÄ‘ivaÄ) Å¡tetan ili ne za zdravlje?
Odgovor: Aspartan spada u klasu veÅ¡taÄkih zaslaÄ‘ivaÄa, zajedno sa Saharinom, Acesulfam-K, i Ciklamatom. Ovi zaslaÄ‘ivaÄi nisu Å¡tetni i Å¡iroko se koriste, dodaju se kolaÄima, napitcima, hrani umesto Å¡ećera ili kao dodatak da se pojaÄa ukus i osećaj slatkog.

ZaslaÄ‘ivaÄi koji dolaze iz hrane se takoÄ‘e koriste i najÄešće je to fruktoza, voćni Å¡ećer. Njegova prednost je u tome da se sporo upija-prelazi iz creva u krv i ne povećava znaÄajno Å¡ećer u krvi jer ne prelazi u organizmu u većem obimu u glikozu. Nedostatak je u tome Å¡to veće koliÄine mogu da prouzrokuju Äešće, kaÅ¡aste stolice. DijabetiÄari treba uvek da se obaveste o koliÄini fruktoze u proizvodima koje koriste Å¡to je oznaÄeno na pakovanjima proizvoda koji sadrže fruktozu.

Pitanje 25: Da li postoji i kako se može nabaviti aparat koji se nosi spolja, na koži, koji određuje šećer u krvi i obaveštava alarmom o tome da li je šećer u krvi niži ili viši nego što treba?
Odgovor: Kontinuirano (neprekidno) odreÄ‘ivanje Å¡ećera u krvi predstavlja veliki napredak u praćenju i podeÅ¡avanju naroÄito intenzivne insulinske terapije pomoću pumpi u dijabetiÄara sa tipom 1 bolesti. Jedan od najpoznatijih sistema se zove CGMS System Gold. Indikacije za primenu su metaboliÄki nestabilna Å¡ećerna bolest sa oscilacijama u vidu povećanog ili sniženog Å¡ećera, naroÄito u toku noći. To se najÄešće viÄ‘a u dece dijabetiÄara ali i u odraslih. Kao najbolji parametar popravljanja glikoregulacije, dolazi do normalizacije HbA1c na vrednosti manje od 7%. Uz to, neprekidno registrovanje glikemija u toku 24 sata omogućava najbolje podeÅ¡avanje dijete, fiziÄke aktivnosti i insulinske terapije, posebno intenzivne insulinske terapije.

ProizvoÄ‘aÄ je MEDTRONIC. Aparat se može dobiti i u naÅ¡oj zemlji preko fonda zdravstvenog osiguranja, uz pribavljanje miÅ¡ljenja i predloga od republiÄke referentne ustanove endokrinoloÅ¡ke zaÅ¡tite a to je Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, KliniÄki Centar, Beograd, Srbija.

PITANJE 26: Å ta je erektilna disfunkcija, kako se dijagnostikuje i leÄi?
ODGOVOR: Erektilna disfunkcija (ED) zamenjuje raniji naziv „Impotencija“. ED je stanje u kome postoji trajna ili povremena nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije (oÄvršćenje muÅ¡kog polnog uda) neophodne za kvalitetan polni odnos. Nastaje usled smanjenog doticanja arterijske krvi neophodne za oÄvršćenje uda.
Koji su glavni uzroci:

1.    Starije životno doba, već preko 40 godina u 35%, preko 75 godina u 78%, danas i u osoba starih 20 godina 20%.
2.    Povišen krvni pritisak (ED u 2 od 3 takva muškarca)
3.    Šećerna bolest (dijabetes mellitus) u 40%-70%
4.    Povećane masnoće (holesterol, LDL, trigliceridi uz smanjen HDL) u krvi u 80% sluÄajeva
5.    Depresija, sama po sebi i posebno antidepresivna terapija
6.    Drugi lekovi, beta blokatori, diuretici
7.    OÅ¡tećenja ili oboljenja (multipna skleroza) kiÄmene moždine
8.    HirurÅ¡ki zahvati (npr. operacija prostate) ili zraÄenje u maloj karlici
9.    Gojazne osobe
10.    Pušenje ili preterano uzimanje alkohola.

Å TA PRVO URADITI?:
Nemojte biti sami, ne zatvarajte se u sebe, uklonite patnju, pokušajte da budete optimisti.
Idite Å¡to pre kod lekara!

Lekari svih specijalnosti, naroÄito opÅ¡te prakse, internisti, urolozi itd. obavezno treba da postave pitanje o ED. ÄŒesto oni u naÅ¡oj sredini to ne Äine.

Obratite se zbog toga Å¡to pre endokrinologu.

Dijagnoza je dosta jednostavna: Vi i Vaša partnerka treba istinito i iskreno da popunite test od 5 pitanja.

LEČENJE se sastoji od više metoda. Neke su komplikovane, bolne i zahtevaju višeputno ponavljanje. Uzimanje tableta (Viagra, Cialis, Levitra) daje dobre rezultate a svaki od ovih preparata treba da je efikasan, bez većih neželjenih efekata, trajanje efekta da bude što bliže normalnom (ne predugo-više sati jer i to stvara mnoge probleme), da deluju efikasno i ako postoje druga bolesna stanja, npr. šećerna bolest i drugo.

UPOZORENJE: Ne uzimajte ove lekove sami, ni na savet drugih koji nisu lekari, postoje i falsifikati koji su neefikasni a mogu biti opasni. Upoznavanje sa terapijom ED preko interneta je samo poÄetna informacija, potrebna ali nedovoljna za odluÄivanje o terapiji.
Ovo posebno zbog toga Å¡to se ovi lekovi ne smeju upotrebljavati u sledećim sluÄajevima:

1.    Nedavno preležani (u periodu od nekoliko meseci) infarkt srÄanog miÅ¡ića ili moždani udar. Kasnije samo uz konsultaciju endokrinologa a na osnovu miÅ¡ljenja kardiologa i neurologa.
2.    Poremećaji srÄanog rada
3.    Angina pektoris i uzimanje lekova na bazi nitrata npr. Monizol ili nitroglicerina
4.    Nizak krvni pritisak, manji od 90/50 mmHg.
5.    Poremećaji građe polnog uda
6.    Retinitis pigmentoza na oÄnom dnu

Ćuvajte se nadrilekara, Äak i kada Äujete njihove reklame na radiju ili ih vidite na TV ili ih proÄitate u novinama.
AKO SE NE POŠTUJU GORNJA OGRANIČENJA MOŽE DOĆI I DO SMRTNIH ISHODA.

ULOGA PARTNERKE: Kada partnerke utvrde da njihov seksualni život nije onako dobar kao ranije ili znaju za te probleme u braku od ranije, znajte da je VaÅ¡ partner već mnogo i vrlo negativno pogoÄ‘en. Povedite razgovor o tome ili idite zajedno kod lekara, olakÅ¡aćete život svom partneru. Pružite mu razumevanje i svaku moguću podrÅ¡ku jer on danas može da uzima lek (ove) koji će reÅ¡iti te probleme. Znajte i Vi i VaÅ¡ paretner da nekada, istina retko, poÄetno uzimanje leka neće pokazati punu efikasnost. Kasnije, uz prilagoÄ‘avanje doze leka, sigurno će biti postignut uspeh.

S obzirom da imamo POZITIVNA ISKUSTVA, najviÅ¡e sa lekom Viagra koji smo uvodili u terapiju u naÅ¡oj zemlji joÅ¡ 1998 godine, imajući iskustvo i sa lekovima ove grupe novijeg datuma (Cialis, Levitra), oÄekujemo VaÅ¡ dolazak.
Možemo Vam sigurno pomoći.

PITANJE 27: Da li ED ima neke posebne karakteistike u dijabetiÄara?
ODGOVOR:  Pored onoga Å¡to je reÄeno u odgovoru na pitanje broj 23 treba znati i sledeće:

1. U dijabetiÄara se ED javlja u 20%-90% u zavisnosti od godina života trajanja i težine bolesti.
2. NaÅ¡a obimna i pozitivna iskustva sa lekom Viagra (Sildenafil citrat) poÄela su primenom leka joÅ¡ 1998 godine, prvi u naÅ¡oj zemlji. Utvrdili smo da je proseÄno životno doba dijabetiÄara bilo od 32-57 godina; da su u njih već postojale sve komplikacije na sitnim i krupnim krvnim sudovima; da u njih nije bila postignuta dobra kontrola dijabetesa; da je bilo 60% puÅ¡aÄa; da je u 68% POSTOJALA ED. Posle dva meseca primene leka normalna erekcija je postignuta u većine dijabetiÄara u poreÄ‘enju sa svega 17 procenata sa normalnom erekcijom pre uzimanja leka.
3. ProseÄan broj uspeÅ¡nih erekcija je bio 6 meseÄno.
4. Veoma je važno da je 62% partnerki potvrdilo da su zadovoljne sa postignutom sposobnošću erekcije parnera.
5. Danas se smatra da je ED jedna od komplikacija na krupnim krvnim sudovima prouzrokovana procesom ateroskleroze. Ako postoji ED rizik za aterosklerozu je povećan više puta.
Uz to ED je marker (upozorenja) da će se pojaviti angina pektoris (AP).

Kada postoji AP može da doÄ‘e do pojave infarkta miokarda i to bez prethodnih bolova karakteristiÄnih AP i infarkt.
Zbog toga se ovi bolesnici primaju u koronarne jedinice intenzivne nege sa zakašnjenjem od nekoliko sati a to povećava stopu smrtnosti.

Istovremeno, AP je marker i za pojavu moždanog udara i oboljenja arterija nogu (gangrena). Zbog toga lekari, posebno kardiolozi, moraju da pitaju dijabetiÄare koje leÄe od AP da li imaju simptome i znake ED.

6. Ako postoji ED moraju se uklanjati faktori rizika za pojavu AP a to su: Gojaznost, povećan krvni pritisak, povećane masnoće u krvi, nedovoljna fiziÄka aktivnost, puÅ¡enje a neophodno je postići i Å¡to bolju regulaciju Å¡ećerne bolesti. Time će mogućnost pojave ateroskleroze u celini biti znaÄajno smanjena

7. Na kraju, opet važno upozorenje: Ako dijabetiÄari uzimaju lekove za AP na bazi nitrata (nitroglicerol i sliÄni lekovi) upotreba Viagre i drugih lekova ove grupe nije dozvoljena. UopÅ¡te davanje ovih lekova u bolesnika sa AP može da zapoÄne samo posle konsultacije endokrinologa i kardiologa.

Mi imamo kako je reÄeno, vrlo pozitivna iskustva sa dijagnozom i leÄenjem ED posebno u dijabetiÄara. Broj ovih bolesnika je svakog dana sve veći i u naÅ¡oj ordinaciji.
Možemo uspešno da rešimo i ove probleme.

Komentarisanje nije predvidjeno.